Danju svetice, nocu lisice,
vi ste mamine zlatne ribice,
iste ko uskrasnja jaja za tucanje.
Svojim kandzama mene lovite,
jedan mis a dve misolovke,
kako bih rado ja u obe upao.
Uuuu, u nesvest ljudi padaju...
One dele sve dele i mene,
jedna matine druga uvece,
kocka je bacena, nema ljubomore.
Uuuu, u nesvest ljudi padaju...
Ceo grad mi govori - sta ces s njima ti?
Nije lepo pred suncem tako ziveti.
Bas me briga za price i narodnu cud,
obe volim, pa makar bio lud.