Danju svetice, nocu lisice, vi ste mamine zlatne ribice, iste ko uskrasnja jaja za tucanje. Svojim kandzama mene lovite, jedan mis a dve misolovke, kako bih rado ja u obe upao. Uuuu, u nesvest ljudi padaju... One dele sve dele i mene, jedna matine druga uvece, kocka je bacena, nema ljubomore. Uuuu, u nesvest ljudi padaju... Ceo grad mi govori - sta ces s njima ti? Nije lepo pred suncem tako ziveti. Bas me briga za price i narodnu cud, obe volim, pa makar bio lud.