idemo po gradu i nebo pravi muziku
grlimo asfalt po sumraku
i uvek tu nekako
skrenemo na kristalne staze gde je nebo palo
i tu se maglimo
i dolaze svi prekidi stvarnosti
tiho tonemo i blizu kraja smo
i sigurno ne postoji izgovor
sto se vracamo na kristalne staze oka umornog
i tu se maglimo
i dolaze svi
prekidi stvarnosti