idemo po gradu i nebo pravi muziku grlimo asfalt po sumraku i uvek tu nekako skrenemo na kristalne staze gde je nebo palo i tu se maglimo i dolaze svi prekidi stvarnosti tiho tonemo i blizu kraja smo i sigurno ne postoji izgovor sto se vracamo na kristalne staze oka umornog i tu se maglimo i dolaze svi prekidi stvarnosti