Neka gorka poruka
u meni je ostala
kao ljuta rakija
u mamurna svitanja
Odnekud ti
došla si tiho
s najlepšim snom
razorila mi dom
Kao ružna uteha
traju mi sećanja
živim još od nadanja
da si me volela
Nestala si
da ne vidi niko
s najlepšim snom
razorila mi dom
ni pesma te nije zavolela
ni tuga te nije zabolela
Kada dođe sećanje
što traži praštanje
šta mi drugo ostaje
osim južnjačke utehe
Odnekud ti
došla si tiho
s najlepšim snom
razorila mi dom
ni pesma te nije zavolela
ni tuga te nije zabolela