Neka gorka poruka u meni je ostala kao ljuta rakija u mamurna svitanja Odnekud ti došla si tiho s najlepšim snom razorila mi dom Kao ružna uteha traju mi sećanja živim još od nadanja da si me volela Nestala si da ne vidi niko s najlepšim snom razorila mi dom ni pesma te nije zavolela ni tuga te nije zabolela Kada dođe sećanje što traži praštanje šta mi drugo ostaje osim južnjačke utehe Odnekud ti došla si tiho s najlepšim snom razorila mi dom ni pesma te nije zavolela ni tuga te nije zabolela