Skender Kulenović - Pisma lyrics

Kućno poštansko sanduče, i ista te ista dilema. Izvadim ključ, pa kažem: Bolje, ne otvori! Na sva ta draga pisma što ih unutra nema budi sanduk ćutnje i ništa ne odgovori. Kažem, pa otvorim, i opet u me zrene, ljuta što je budim, crna mačka praznina. I u jednom kutu, od prijatelja il žene, pisma što neće stići čita paučina. Ruka tad zatvori sanduk - to škrine ključ bez ruke. Oči još okrznu ime - to gledaju oči bez zjena. Trenuci otrežnjenja kad saznam da nema me više, i da se to svakoga jutra napravim od žbuke. Ničega više nisam ni oblik ni sjena. I kao samoj sebi samo praznina mi piše.