[Vers 1] Znaš da mrak je samo tama ispod neba Pustio sam suzu al' je ipak pala samo kocka leda Polomljena srca služe za nauk A kad bi sve bilo sve tako lako mi bi poleteli u padu Ne prihvatamo poraz, ja ipak nosim moj osmeh Ono što radimo njima radiće i nama posle Najviše voliš, najviše boli, ubija, kul Tvoja devojka se drogira - a moja studira A moja duša vrši pritisak na moje srce Pijemo za život ali prospemo za mrtve I misle da ja padam, a ja letim I svako ko mi je dao malo bola, ja se njemu malo svetim A jednog dana ćemo svi biti jedno Kako sam izabr'o mrak, kad je moj izbor svetlo? Sve je ovo samo zamka Ipak, najlepše je sunce koje vidiš iznad mraka [Vers 2] Ljudi su čudni, oni vole da pate A loši ljudi su za druge loše ljude uvek magnet Dodirni moje telo svojim Zagrli me i reci mi da me voliš Uz pogled kao da ne postojim Kad već trošimo vreme na one gore od sebe A kad mi kažu da me vole, ja im se samo nasmejem Jer istina je čista, prljava su samo dela Gromovi i kiša nisu ništa protiv ovog tela Zato nabaci osmeh, briši suze, biće bolje sutra Svi su lepi spolja, ipak retko ko iznutra Neznanje je zlato, a sloboda je laž Najlepše je kada nekom kog si voleo kažeš marš Jer, najskuplja je stvar koju ne možeš da kupiš A sve ima svoju cenu, samo ne ko ćuti Nego, reci, da li vidiš, zar ti nije čudno: Jedan je m**man, drugi Srbin, ali ipak grle jedan drugog?