JoÅ¡ poluživ uz ove naÅ¡e pesme stare, konobar kaže ajmo sad je stvarno kraj, jer ja kad padam, onda padnem za sve pare, nemoj da stajeÅ¡ opet isto svima daj. Ne prestajem a stiže flaÅ¡a ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuÄ‘ena moja, trebaÅ¡ mi da mi vazduh daÅ¡, a tebe tako briga baÅ¡, niÅ¡ta od mene nema, Äisto da znaÅ¡, ne prestajem a stiže flaÅ¡a ko zna koja, da poginem bez metka, i bez kapi znoja, trebaÅ¡ mi da mi vazduh daÅ¡, a tebe tako briga baÅ¡, niÅ¡ta od mene nema, Äisto da znaÅ¡. Umoran, bled, dok sve se oko mene vrti, na sve sam spreman da se malo podignem, jel ja kad pijem onda udaram do smrti, a kad ginem – daj da stvarno poginem. Ne prestajem a stiže flaÅ¡a ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuÄ‘ena moja, trebaÅ¡ mi da mi vazduh daÅ¡, a tebe tako briga baÅ¡, niÅ¡ta od mene nema, Äisto da znaÅ¡, ne prestajem a stiže flaÅ¡a ko zna koja, da poginem bez metka, i bez kapi znoja, trebaÅ¡ mi da mi vazduh daÅ¡, a tebe tako briga baÅ¡, niÅ¡ta od mene nema, Äisto da znaÅ¡.