Dok me budi nova zora, znam da sretan Bit æe dan, Jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeðama Ti san, Puna ljubavi, puna nežnosti, moja Stvarnost sad si ti! Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline Tvoj je glas, Naša postelja je meka, sreæa bdije oko Nas, Puni ljubavi, puni nježnosti, u toj Stvarnosti smo mi! I dok predajem se milovanju tvom, Neki èudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! Ako izgubim tebe, ja izgubit æu ljubav, Ovu beskrajnu sreæu koju pružaš mi ti, Ako izgubim tebe, ja izgubit æu nežnost, I toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo Mi, Ako izgubim tebe, ja izgubit æu sve! Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim Taj sat, Da nam zanos veèno traje, što bi sve Još mogli dat', Našoj ljubavi, našoj nežnosti, nikad ne Bi znali kraj! I dok predajem se milovanju tvom, Neki èudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!