(Marčelo) Urlaš. Gledam te. Ne vidiš. Predam se: Preda se ređam sve nerede pređašnje Bum. Puklo je. Tu. I sad Nas dvoje, naš plan, naš raj. Kraj I stan je još manji no juče. Vazduh Težak od reči i srdžbe. Barut Cilja sa usne na duše. Zalud Sa ivice crne rupe paljbu Rečetina rafalno rasipaš. Raštiman glas Kojim zazivaš spas je laž. Ja znam Ti ne. Ti bi još. Ti bi nož. Ti bi snoš Ti bi sve. K'o da treba. K'o da sme De, vređaj me, prazni se, radi šta moraš Ali uvrede su ćorak kad je "volim te" psovka Ova veza je omča, a ne možeš da je pustiš Pa voliš i mrziš i osobu crpiš. Trpiš Refren (Nensi): Žderimo glave jedno drugome još Zarij mi zube k'o sto smo vežbali i Srču srca gazi mi bos Jebimo mater jedno drugome još (Marčelo) A posle kresa, posle pljuge - ove čupre biće glupe Sve je super, ljudi vole to da glume Vole da vole se svom snagom mržnje Sub-Zero-vim dodirom i pogledom Meduze Rutom rutine smo jaki... Hajde, grli me, deri se, ljubi me, plači Pa ću ja. Pa ćeš ti. Onda oboje. Pa će mir Jutro. Novi dan. I stari mi Nisu li ljudi k'o bube? One crvene, male, što čudno se pare što tripuju par kad veže ih strast Dupetima spojene, ne znaju šta I kud, jer jedna kada krene druga hoda unatraške I neće da se puste, k'o da žele da pate Nikad zajedno napred. E to smo mi Uvek naopačke I prizivam slike kad bejasmo ljudi Al' sve što tu čuči su pikseli mrtvi Smrvi me - ćutim, priličim smrti Ova ljubav je mrtva Umukni Refren Outro: Milenko (Petar Božović) iz filma "Čekaj me, ja sigurno neću doći" (Miroslav Momčilović, 2009)