Lana Delina - Moje ustavno pravo lyrics

Da vam mogu bit zdravo Jel ima neko nešto protiv toga Il sam za to nekom babaroga Mjesto da sam vam veselje i sloga Vi me izolairali iz razloga Jel si tražim ljeka drugoga Ne onoga propisanoga od doktora Koji kroji nečiju oštricu što nam strpa cijelu planetu u ludnicu Uvijek ima tih nekih životnih flashbackova Bez obzira na broj sklekova ...godišnje morate da popijete 57 krekova!!! Ne dajte se zavarat na kojekakvih ljekova Sve supstance nam daju tak i tak sljedećih tjekova Dok ti iz guzice do glave dođe Obro si i bostan i popio grožđe Prošo si sve šta te od tog dođe Srce ti uskuvalo ko taljeno gvožđe I samo te sjećanje još drži na feelingu tome A ostatak terapije je k**ing time zone Paz te hormone, jer tak nisi svoj na svome Na autu ti se poremetio gas Pa umjesto daš krenut, propadaš, to znaš Znaš onaj amortizer Da zakucaš zicer Onaj feeling života Kad još godinama se prepričava anegdota Poslije je dovoljno pomirišati Da bi se sveg mogli sjećati U taj feeling ufurati Tijelo protresti Vlastite vrhove sresti U svoj auto sjesti Izmuvani već smo svi Ni ne znamo si Tko zna šta je zapravo istina na wikipediji Vlastite granice upoznajmo si Je istina; u govnima si Bez obzira koji lacosta tu ulicom te nosi Ili tek hodamo bosi Dizne te tvoje što se nešto iz neznanja zlo prekroje Ili iz nevaspitanja zlo uzroje Postoji i za njih neka normala što ti ju je priroda naša dala Jedino je problem u koje te je cipele okolina svrstala Pa te onda nastroje Malo krišom prekroje Neznaš ni di ti te dizne tvoje stoje Pa se uplašiš za na vjekove ...das nešto krivo izbriljiro Pas odma krivo seb nešt i živo A ni tu ništ zlo krivo Ak bi popio si i pivo Da pružiš noge pravo I uživaš u pogledu na život malo I onda dođe feedback taj Ti si vaki naki zmaj Ni ti bitno čiji kraj Toj taj namet iz statike znaj Nekom neštos skrivio Jer si se u uživanciju uživio I onda prigrliš još jedno pivo Ma barem malo da sam si živo I ne daj svoje pivo Zaslužio si ga, živio! I onda kreuter krale L' grand finale Jebo te i taj šit Jel da tera noge malo podignit Dušu svoju odmorit U djetinjstvo se vratit Malo u bazen skočit Vrat odkočit Jebem ga ja Al u hormone taj šit ne dira Nikog ne provocira Zube ne dislocira Malo smiri To su valjda ti nemiri Vele konjska balega Ma plemenita to je životinja Ne dirajte moga konja Jel on ne zna da tek zlo vam vonja Zato uplaši se vašeg pogleda I ak te je strah zapaliti taj šit Onda bolje nemoj konju ni prilazit Ne želi ti on naudit Ali će se svim silama branit Jer ga želiš ukrotit A njegovu prirodu ne želiš prigrlit I nakon podrobnog razmišljanja Ja stvarno nisam osoba od političkoga aktivizma Iako ova pjesmica izgleda ko i ta prizma Ja ć' po svom starom običaju Izać' i na izbore, al u svome izričaju Nacrtat vam opet cvijeće Taj moj glas tu nikom pripast neće živjelo nam proljeće Vidimo se kod iduće koalicije I neć nikog krivit što država nam propade Jer lažirali su izbore Sami smo si krivi, jel da je Ak za vlastiti mir moramo da tražimo unprofore Ja sam svoje već izrazila I nisam tu vam lagala Mirovna konferencija bez dna To nam svima sa nama samima treba Nema tog plakata što mi može naljepiti se na vrata Da bi me odveo u rata Al ima tog prirodnog inata što će zatvoriti vam po nosu vrata Jer u moj mir unosite rata Tek kad se dobro naspavamo i odmorimo svi Zna' ćemo šta sutra treba raditi Da bi sami sebi oprostili što smo se tu i tamo nakrivili Po nekakvoj drini izvinuli Iznutra pravo zaživili Sebe same prigrlili Svom komšiji oprostili što je živ baš kao i ti Možda zvučim plitko sad Al toj neki prirodni nam sklad Nije odmor zli nerad Neg' nam odmor daje sklad Sa vlastitim tjelom reče plićak tad Pa iz plićine Do nove pučine Di te ne lome nikakve plime Pa zaroniš pravo do tmine Dab spoznao nove si stigme I tak Polak Blago po blago iskopaš Još nešto o sebi dok spoznaš Shvatiš i komšo taki je sportaš Samo što ga u plićini tek poznaš I kroz plimu i oseku sa njim se loptaš Pa onda gledaš Dal stvarno zaslužio je da mu neku vjernost predaš Dok upadaš pod valove što nam čine zlovolje Ma zaroni u svoje more Kad se naspavaš neš nasjedat na lavore I te tuđe ljubomore Jer se boje ući u to svoje Vrlo duboko i prostrano more I u tim dubinama Sljedom svih tih naših rima Travu stvarno prži zima I pomoći joj treba iz tog svima Bez politikarenja Trava je nagrabusila od sveg novčanog vašarenja Da ne vrijedi ne bi bila prodavana