Ponekad se setim onih zaboravljenih misli Probudim se znojav jer u glavi su mi vrisci Izabrao sam zivot i bez tuge i bez srece Odlucio da vise niko sjebati me nece Sva ta emotivna sranja nikad ne zavrse fino Oni ocekuju coveka, a doruckujem cokolino Ostao sam Klinac, nikada necu da sazrim Taj svet u koji ulazim na ispran mozak bazdi Radim kako ocu, radim onako kako volim Kazu da sve je bolje ako povegetim i solim Mozda jeste sebicno gledati samo sebe Ali ostanu tikovi kad jedino te sjebe Zato odlucio sam cvrsto da penjacu se ka gore Popecu se na planinu, preplivacu more Ocu da se jednom cuje za nekog temo Klinju Sto je drugaciji od ostalih i ne gleda u sredinu Imam samo sebe, sada pocinjem od nicega Ispricacu ti pricu, dok ja penjem se do visega Ako stane mi na put, samo sa puta micem ga Klinac se ne boji ni da zivota lise ga! Ocu da ostanem dete, jebo sve velike odluke Tek mi dan pocinje, a jedva stojim od muke Olovka i papir, jedna jako dobra tema Imam hiljadu problema ali nikakvog resenja Svake noci budim se, i tripujem bicu bolji U meni kad nije crno, znam da to su samo snovi Kad sutra mene ne bude, hoce li me pamtiti? I ako sutra nestanem hoce li iko plakati? Ide mi na kurac ova moja generacija Sam sam sebi za zivot bio preambulacija Zar se niko od vas ne pita sta je iza maske? Koji vas je uticaj zaglupeo do daske? Danas u drustvu si frik ako tezis ka necemu Zbog stava i razmisljanja trebas biti na lecenju Volim svaku situaciju drzati u saci I volim kad ovako pokidam na traci Imam samo sebe, sada pocinjem od nicega Ispricacu ti pricu, dok ja penjem se do visega Ako neko stane mi na put, samo sa puta micem ga Klinac se ne boji ni da zivota lise ga!