Odnekud donela te svetlost rana, Starog nekoliko vekova tmine, Očiju užarenih, mrtvih dlanova, Željnih nedohvatne visine... Reči se kotile u senci tvoga glasa, Zadrhtao Haron, čamdžija grbavog stasa... U mrtvoj reci vesla izgubio, Vratio te natrag na leđima mrtvog talasa... Da zalud svetu daruješ dostojanstvo, Tražeći Čoveka izgubio si carstvo.