Prkos Drumski - Alhemija lyrics

Pod srebrnim granjem jesenjih reči Boraviš jutrom, Razmičeš lišće rukama rosnim... Dotičeš koru... Tebe li s*utim, opojnu, svežu, U nemom prohladnom snu? Dotakni poslednji ugao, Pretačući svagdanju vatru U konačno odsustvo boja... I ponudi ono što jesi, Tek, svakom ćeš poznatom dvojstvu Nečujno spoznati međe. I disaće središte tvoje Dok prohladno jezero Lune Bude rađalo dan...