Ministar Lingvista - Kostim lyrics

Uvod: Jeff Buckley: "My main musical influences? Love, anger, depresion, joy... and dreams." Marčelo: „...jer superheroji izmišljaju identitete da bi odbranili kostim. A mi... mi smo samo izmislili kostim da branimo identitet." (Marčelo) U jednoj ruci radža, a u drugoj bromazepam, hajd' Cirni to odjednom i dobićeš svest Marčela. Sjaj Svetla bine, jeka aplauza mine -- trezan, a mamuran zinem Opet u bezdan tmine gde malo šta diše... Dragi gosti, bina - to je kostim A ova tmina - tu su kosti ljudi ranjivih i prostih Tvoj heroj sam? Oprosti. Samo veruješ ovoj kori Tamo ispod - ona gori. Tamo zbunjen sam, kao mnogi Tamo trudim se da shvatim bol. Mučim se da bih vratio svoj Um u šine razuma, bro, iz govna na koje vonja dno Kak'a je to laž: na bini si skroz car Kao da skroz znaš kako-gde-ko-šta Publika voljna da primi tvoj dah Duše i skonta za sebe odgovore što dižu glavu gore, izlaz iz noćne more Samoće i to je razlog zašto traže heroje A mi? Mi to radimo jer su potrebni i nama Jer nam tama kožu drapa... treba nam lek za strah taj Nekom od nas se ubio ćale. Nekog od nas ubija ćale Neko od nas ne zna šta će. Svako od nas je sjeban najpre Pa posle sve drugo. Sve što smo postali, sve što smo zgazili Da budemo nađeni, a ne samo snađeni Svaki stih, svaki vers, svaka stvar je filter Na koji nabijam srce da s druge strane sita sine Refren (Marčelo): Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe Nego da branim dete što se krije iza pesme Onog dečaka u sebi, onog Petra Pana iza I sve ovo radim samo da njega ne izdam Jer, java ga ždere i guta ga tmina I treba mu pomoć da ostane divan Zato, eto kostima, eto bina i rima I svega što radim samo da njega ne izdam Izvini (Ministar) Tik-tak. Noć. Sat Čovek. Sam. Ćošak. Dlan Srča. Flaša. Duh. Tajac Bes. Tama. Vijuge. Prasak (Marčelo) Solo. U srči sjebanih, slomljenih stvari Gađam prazne flaše pikslom -- ugođaj k'o u kuglani Zgrčen u ćošku na gajbi. Zgrčen u ćošku u glavi Bezvučje. Bezrečje. Ti i prazan papir A sutra -- na intervju da predstavljaš ideju, stav K'o da nisi sinoć bio sav pregažen i umoran Od svega, očajan... to nikad ne piše u štampi Publika želi cert, koga briga da li patiš Žele da si avangarda. I ne smeš van garda I ne smeš da padaš. Jeb'o brda tvojih sranja Na onom stepeništu što vodi na binu Balast moraš da spustiš i ostaviš -- posle ga uzmeš nazad Sećam se face ortaka -- par minuta pre lajva Neko mu fonom javlja da upravo gubi člana Porodice, što je već dugo u bolnici... više nema nade Doš'o Dan D.... al' možda još ima šanse Da ga zatekne živog ako se odmah tamo sjuri.... Imaš izbor. Zajeban. Pitanje sekundi „On bi od mene ovo želeo." - to je sve što je rekao Popeo se na binu i najbolje jebeno ikad pokid'o I onda? Ko smo mi? Fejk, malter, čelik? Da l' glumiš publici ili si stvarno tako velik? Istina je prosta: samo radiš šta moraš Sebi trebaš takav. Ovaj kostim je koža Refren