[Prva strofa: Marchelo] I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina? Drhtaj u grudima Zemlja večito žedna za suzama i bol što obuzima I noćas čekamo godoa na stepeništu metroa Ja sanjam sivo A sanjao bih život O Bože, čije to grehove skupo plaćamo? Čije dugove vracamo? Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge Više ne gledaj svoj dom anđele, umreces od tuge Zbog lažnog rodoljublja, vršnjaci su ginuli, a nisu ni krivi O Bože, ja priznajem, ja sam pička, ja volim da živim A slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti Molim se suncu da nas se ponovo seti I kunem se Bogom, vala nema tog ideala Vrednog mog jedinog života. Svi veliki filozofi-utopisti, hvala Al' mene ne teši ta spika o patriotizmu dogme I lažne naukeJa znam da mrtvi plaču jer srcem čujem jauke Jecaju i kunu, pitaju zašto. Je l' bilo vredno? Je l' bilo vredno? Reci to majci, što je izgubila jedino čedo A mi i dalje živimo bedno I u očaju. Suze za raju U starom kraju Celom svetu, nek' znaju Nek' znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja Nek' znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga, ni značaja Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata Pa svima je dosta rata Mržnja nije naša Već nam je data O tata, reci, zar danas treba da mrzim Hrvata ili m**mana? Pa sve nas muči ista rana Iz starih dana Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana Iste nas stvari plaše Oprosti nam grehove naše [Refren: Marčelo] (x2) Oče naš, ja nisam taj što zna Al' nadam se da bar ti znaš Otkud toliki bol, suze I strah? Pepeo pepelu i prah, opet postaće prah Al' niko neće znati što je na brata pucao brat [Druga strofa: Edo Maajka] E, Marčelo, jadno je naše i povodljivo stanovništvo Čovek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo Opet je uplakan cijeli Balkan. Imamo vel'ke nacije sa malo mozga Tvrde očeve i vođe. Oni su nam k'o droga Cijelo vreme Biramo loše sisteme Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene Neću više metke Da ispucavam sa sumnjive pretke Neću cijeli život da živim početke Mamu vam jebem Đe god da krenem U Evropu, ljevo, desno, napred, iza Treba mi viza I naša je glupost Strah i neodlučnost Većinska želja Da smo u mentalitetu sela Taman dobro krenemo Pa u mrznju skrenemo Nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo Zaboravili smo kako se smijat. Ti mišići na licu Nam se jednostavno ne miču Hej, evo ga kad estradu vidim I opet nestane, kad se sjetim đe živim [Refren: Marčelo] (x2)