Ako krocis u civutski vrt, na sedmo koleno cini ce pasti... I, ko da nema drugih basti... Di sve pupi i sve sljasti... Di na miru mozes seboj i bozure krasti... Moja nesretna mati... Htela me spasti... Savetom finim... Al morala je dotad znati... Da ne sme kasti... Sta da ne cinim... Sta je bedem neg siroki zid? Lako se zajasi... Ko stari cilas... Mahovina ko astragan... Da bez glasa smugne dragan... Ukraj neba se lepeza mlad saran porcijas... Ruka zavesu mice... Trepte u tmini... Biserni zdenci... Zbog neceg djurdjic uvek nice... Bas u tisini... I bas u senci... Necu skoro onim sorom... Ne znam posle put odande... Me sem coro, moja lolo... Chu co soro pasa mande... Vetar cvili i lelece... Skini suknju i jelece... Nit ko mari, nit ko zna... Na cer mande cingara... Ako dirnes u civutski vrt... Kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic... Bices zedan kraj bunara... I siromah s puno para... Sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic... Ko u tudji vrt udje... Crn lebac mesi... U crnom plehu... Eh... "Ne pozeli nista tudje..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu... Kao mrva iz dzepa... Truni se lako... zivot protekli... Da, rekli su mi da je lepa... Ali bas tako? To nisu rekli...