Malo mi je falilo da napravim sranje
Dokle višedušo da pališ se na guranje?
Nemoj da si lakoverna, nisi više mala
Na ispitu zrelosti baš si nisko pala
Oduvek si želela nekog poput mene
A u svojoj glavi misliš da sam smrt za žene
Nemoj da si blesava, nije tako mila
Što od mene up**no ti praviš debila?
O ne (o neee)
O ne (o neee)…
Alejuandro Buendija:
Sve je komično i ironično i ova scena
Ka da je ispala iz nekog filma Woody Allen-a
Glupi vic, bizarna šala
Pitan se za koliko njih si znala
Gledam te dok skupljaš krhotine s poda
I mislin "O Bože, kako je zgodna!"
Ležin paraliziran, nemoćan, sjeban..
Umirem, možda za minut, možda sedam
U glavi mi se nekim čudom bistri
Pija san vino, a posli toga viski
A ti, ka uvik pila si porto
Ne znam u kom trenu si mi mogla usut otrov
U čašu. Ko će ga znat
Zadnja stvar na koju bi mislija, moglo je bit bilo kad
Metalni okus u ustima, jasno, arsen!
U zraku još ćutim tvoj parfem
"Poison", sićan se Bleda
I onog vikenda kad san ti poklonio njega
Zvono je na vratima, miruj, otići će
Nek misli da nema nikog kod kuće
Al ideš i otvaraš, čujem smijeh, stižeš
Vidin noge i poznate čizme
Takve ima moja žena
I više ne vidin ništa i više me nema…