Preda mnom se valja magla neka gusta,
Čujem kako tutnje stene pored puta.
Saplete se s tobom moja duša pusta,
To kroz suzu vidim dugme s tvog kaputa.
Evo dođe vreme da te srce pusti,
Ono više ništa ne želi, ne traži.
Samo se za tebe još moli i krsti,
Dok se tvoja senka u daljini blaži.
Ref:
Odlaziš, ja sluđen stojim,
Strah mi se uvlači u kosti,
Zemljotres u grudima mojim.
Praštaj, ako ima šta da se oprosti.
Još gledam za tobom zgužvanih ramena
I zavlačim ruke u tminu džepova.
Proziran ko staklo, lagan kao pena,
Naviknut da živim od mašte i snova.
Ref:
Odlaziš, ja sluđen stojim,
Strah mi se uvlači u kosti,
Zemljotres u grudima mojim.
Praštaj, ako ima šta da se oprosti.