Malo mi je falilo da napravim sranje.
Dokle višedušo da pališ se na guranje?
Nemoj da si lakoverna, nisi više mala.
Na ispitu zrelosti baš si nisko pala.
Oduvek si želela nekog poput mene,
A u svojoj glavi misliš da sam smrt za žene.
Nemoj da si blesava, nije tako mila.
Što od mene up**no ti praviš debila?
O ne (o neee)
O ne (o neee)…
Alejuandro Buendija:
Sve je komično i ironično i ova scena
Ka da je ispala iz nekog filma Woody Allen-a.
Glupi vic, bizarna šala.
Pitan se za koliko njih si znala.
Gledam te dok skupljaš krhotine s poda
I mislin "O Bože, kako je zgodna!"
Ležin paraliziran, nemoćan, sjeban..
Umirem, možda za minut, možda sedam.
U glavi mi se nekim čudom bistri,
Pija san vino, a posli toga viski.
A ti, ka uvik pila si porto,
Ne znam u kom trenu si mi mogla usut otrov
U čašu. Ko će ga znat,
Zadnja stvar na koju bi mislija, moglo je bit bilo kad.
Metalni okus u ustima, jasno, arsen!
U zraku još ćutim tvoj parfem.
"Poison", sićan se Bleda
I onog vikenda kad san ti poklonio njega.
Zvono je na vratima, miruj, otići će.
Nek misli da nema nikog kod kuće.
Al ideš i otvaraš, čujem smijeh, stižeš.
Vidin noge i poznate čizme.
Takve ima moja žena
I više ne vidin ništa i više me nema…