О, љубави, моја слатка звери,
чуј, зубима шкрипе људождери,
док мењају змије гардеробу
мртваци се преврћу у гробу.
Вукови завијају и реже,
лепа моја ћути, не галами,
сви паметни одавно вец беже
само ми смо ту остали сами.
Бежи и ти док још није касно
згазиће те камион на друму,
постало је сувише опасно
збегови су побегли у шуму.
Црвена су дугмад притиснута
мрачне силе судбину нам кроје,
најебасмо срећо овог пута,
нема више ни моје ни твоје.