Осећам се сетно
а ти са првом јесењом кишом
лукаво, спретно и неприметно
у сећање се увучеш кришом
Онда оклоп са мене спадне
будем нерасположен и тужан
ноћи су кишовите, хладне
ја беспомоћан и разоружан
Унесеш у моју собу
тугу и тескобу
муке се не окончају
и препустим се очају
Не треба ми тамница
пуна влаге и хладноће
моја је соба самица
за сто година самоће
Видим да тапкам у месту
да је све празан ход
срушена кула од карата
на спруд насукан брод
Осећам се сетно
а ти са првом јесењом кишом
лукаво, спретно и неприметно
у сећање се увучеш кришом
Унесеш у моју собу
тугу и тескобу
муке се не окончају
и препустим се очају