Зашто тебе да носим на души?
Нема смисла да ратујем с тобом.
Добра моја иди с милим Богом!
Ја не знам шта ћу сам са самим собом.
Прошао сам давно цмакање у парку,
држање за руке,
лежање на трави...
Не продајем звезде, ни шарене лаже,
сувише ме тога,
сувише ме тога,
звизнуло по глави.
Нећу да испаднем животиња,
ја не умем у двоје да трајем,
ја сам ти љубавна сиротиња,
отимам, а ништа не дајем.
Могу да ти ваљам само два-три дана,
у осећањима ужасно сам штедљив.
Ја сам Солунац вагон-ресторана,
и признајем, признајем, признајем,
признајем да сам неупотребљив...
Нећу да испаднем животиња,
ја не умем у двоје да трајем,
ја сам ти љубавна сиротиња,
отимам а ништа не дајем.
Нећу да испаднем животиња,
ја не умем у двоје да трајем,
ја сам ти љубавна сиротиња,
отимам а ништа не дајем.