Čuva nas nebo,
Gleda stari bog
Na maleni grad.
Sa tamne krošnje
Poletela su krila,
Put srebrnog svoda
Vinula se u noć.
Bela krila
Nad dušama našim
Što u zagrljaju toplom
Čuvale su mir.
I tiho sasvim
Stegnuli smo ruke
Jedno oko drugog
Da ne mine
Plam.
Da svetovi naši
U jedan stope se,
Dok bog stari gleda
Na maleni grad.