Uvod (DJ Raid):
Timbe: „Godine prolaze, i ne menja se ništa..."
Marčelo: „I dalje furamo svoje... uvek isti."
Šef Sale: „Nije bitno što se borimo sa glađu, ne... jer je uloženo -- sve."
(Marčelo)
Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet
Gledaš da sabiješ u stih tih opažanja splet...
Pomisliš da neko sluša taj tekst, svaku tu reč
Da oseća isti bes, isto gleda na svet
Ljudi te ubede da si ti njihov glas
Da i oni jednako ginu za istu tu stvar
Srednji prst za revolt - pali baklju, bira stranu
I - bira tvoju, pa tripuješ da nisi sam tu
Al' onda napuni dva'es' i tad se nešto desi
Pa čitav taj fazon odjednom skapira k'o dečji
I sve u šta se kleo sada zove pubertetom
željan da se meša sa masom u fensi klubu petkom
Traži srodnu gušu, ne želi note s mukom
Gladan paorskog veselja ide trbuhom za sluhom
Mislio si da tu ima vere u autora i bunt
A samo su slušali pesme. Čovek je čoveku zvuk
U mirno more proseka sad voze svoje lađe
A ti i dalje oplovljavaš Smrt Dobre Nade
- suludu veru da cela borba nije za džabe
Da za ljude nisi samo disk što iz plejera laje
Trik što se preraste, hit za dinu-dve
Samo trip što traje dok traje i onda ćao-će
A tebi nije jasno, jer si klinac k'o pre...
Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet
Refren (svi):
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji
I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete
Al' tada samo kažu: "Nisam više dete."
Ja jesam. Ej, Miško, a ti? Ja jesam. Rade, a ti? I ja sam
Neno, a ti? I ja sam. Slušaoče, a ti?
(Suid):
Dobro došli u naš mali svet!
Slušaoče, da li si spreman za let?
Pa evo, ima godina... ne mogu više da se setim
Kad god pišem stihove, lagano poletim
I znam dobro, unutar mene je klinja
Dok bit me voza, muzika rominja...
Pa dignem glavu, zajebem kintu i slavu
I sve ljude što se trude da mi kažu šta ću da budem
Kad porastem... pa bla-bla-bla...
Bilo nas je više -- sad smo mala skupina
Hoćeš kola, hoćeš kuću, hoćeš stan?
Teško je, stižu godine, znam...
A mi smo večna margina: evo, Filteri i ja...
Toliko godina... srećni smo, pa zaigramo ča-ča-ča
Ponekad se pitam šta je to u čoveku, da odraste šta ga tera
šta on to smera, ej... šta on to smera?
A juče su nam pričali bajke -- evo, pričaju nam i danas
A mi smo još uvek deca. Zato, ne brini za nas
Raširenih očiju i toplog srca, s osmehom od Sunca
Dete na vrata kuca... ti, ti samo otvori!
Za sve ljude sa ove strane: tu su Miško, Marčelo
Nensi, Rade i Lane... i čika Su, pozdrave vam šalje!
Dignite ruke, što više i dalje, da poljubimo ljubav
Da ostanemo deca. Jer, tu negde u nama, još jedan klinac čeka
Da ga čuvaš, i budeš njegov anđeo, care...
Jedna ljubav, za sve ljude prave
Refren (svi):
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji
I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete
Al' tada samo kažu: "Nisam više dete."
Ja jesam. čika Su, a ti? I ja jesam. Lane, a ti? I ja sam
Kepo, a ti? (muk starca)
...slušaoče, a ti?