Da vam mogu bit zdravo
Jel ima neko nešto protiv toga
Il sam za to nekom babaroga
Mjesto da sam vam veselje i sloga
Vi me izolairali iz razloga
Jel si tražim ljeka drugoga
Ne onoga propisanoga od doktora
Koji kroji nečiju oštricu
što nam strpa cijelu planetu u ludnicu
Uvijek ima tih nekih životnih flashbackova
Bez obzira na broj sklekova
...godišnje morate da popijete 57 krekova!!!
Ne dajte se zavarat na kojekakvih ljekova
Sve supstance nam daju tak i tak sljedećih tjekova
Dok ti iz guzice do glave dođe
Obro si i bostan i popio grožđe
Prošo si sve šta te od tog dođe
Srce ti uskuvalo ko taljeno gvožđe
I samo te sjećanje još drži na feelingu tome
A ostatak terapije je k**ing time zone
Paz te hormone, jer tak nisi svoj na svome
Na autu ti se poremetio gas
Pa umjesto daš krenut, propadaš, to znaš
Znaš onaj amortizer
Da zakucaš zicer
Onaj feeling života
Kad još godinama se prepričava anegdota
Poslije je dovoljno pomirišati
Da bi se sveg mogli sjećati
U taj feeling ufurati
Tijelo protresti
Vlastite vrhove sresti
U svoj auto sjesti
Izmuvani već smo svi
Ni ne znamo si
Tko zna šta je zapravo istina na wikipediji
Vlastite granice upoznajmo si
Je istina; u govnima si
Bez obzira koji lacosta tu ulicom te nosi
Ili tek hodamo bosi
Dizne te tvoje
što se nešto iz neznanja zlo prekroje
Ili iz nevaspitanja zlo uzroje
Postoji i za njih neka normala
što ti ju je priroda naša dala
Jedino je problem u koje te je cipele okolina svrstala
Pa te onda nastroje
Malo krišom prekroje
Neznaš ni di ti te dizne tvoje stoje
Pa se uplašiš za na vjekove
...das nešto krivo izbriljiro
Pas odma krivo seb nešt i živo
A ni tu ništ zlo krivo
Ak bi popio si i pivo
Da pružiš noge pravo
I uživaš u pogledu na život malo
I onda dođe feedback taj
Ti si vaki naki zmaj
Ni ti bitno čiji kraj
Toj taj namet iz statike znaj
Nekom neštos skrivio
Jer si se u uživanciju uživio
I onda prigrliš još jedno pivo
Ma barem malo da sam si živo
I ne daj svoje pivo
Zaslužio si ga, živio!
I onda kreuter krale
L' grand finale
Jebo te i taj šit
Jel da tera noge malo podignit
Dušu svoju odmorit
U djetinjstvo se vratit
Malo u bazen skočit
Vrat odkočit
Jebem ga ja
Al u hormone taj šit ne dira
Nikog ne provocira
Zube ne dislocira
Malo smiri
To su valjda ti nemiri
Vele konjska balega
Ma plemenita to je životinja
Ne dirajte moga konja
Jel on ne zna da tek zlo vam vonja
Zato uplaši se vašeg pogleda
I ak te je strah zapaliti taj šit
Onda bolje nemoj konju ni prilazit
Ne želi ti on naudit
Ali će se svim silama branit
Jer ga želiš ukrotit
A njegovu prirodu ne želiš prigrlit
I nakon podrobnog razmišljanja
Ja stvarno nisam osoba od političkoga aktivizma
Iako ova pjesmica izgleda ko i ta prizma
Ja ć' po svom starom običaju
Izać' i na izbore, al u svome izričaju
Nacrtat vam opet cvijeće
Taj moj glas tu nikom pripast neće
živjelo nam proljeće
Vidimo se kod iduće koalicije
I neć nikog krivit što država nam propade
Jer lažirali su izbore
Sami smo si krivi, jel da je
Ak za vlastiti mir moramo da tražimo unprofore
Ja sam svoje već izrazila
I nisam tu vam lagala
Mirovna konferencija bez dna
To nam svima sa nama samima treba
Nema tog plakata
što mi može naljepiti se na vrata
Da bi me odveo u rata
Al ima tog prirodnog inata
što će zatvoriti vam po nosu vrata
Jer u moj mir unosite rata
Tek kad se dobro naspavamo i odmorimo svi
Zna' ćemo šta sutra treba raditi
Da bi sami sebi oprostili
što smo se tu i tamo nakrivili
Po nekakvoj drini izvinuli
Iznutra pravo zaživili
Sebe same prigrlili
Svom komšiji oprostili
što je živ baš kao i ti
Možda zvučim plitko sad
Al toj neki prirodni nam sklad
Nije odmor zli nerad
Neg' nam odmor daje sklad
Sa vlastitim tjelom reče plićak tad
Pa iz plićine
Do nove pučine
Di te ne lome nikakve plime
Pa zaroniš pravo do tmine
Dab spoznao nove si stigme
I tak
Polak
Blago po blago iskopaš
Još nešto o sebi dok spoznaš
Shvatiš i komšo taki je sportaš
Samo što ga u plićini tek poznaš
I kroz plimu i oseku sa njim se loptaš
Pa onda gledaš
Dal stvarno zaslužio je da mu neku vjernost predaš
Dok upadaš pod valove
što nam čine zlovolje
Ma zaroni u svoje more
Kad se naspavaš neš nasjedat na lavore
I te tuđe ljubomore
Jer se boje ući u to svoje
Vrlo duboko i prostrano more
I u tim dubinama
Sljedom svih tih naših rima
Travu stvarno prži zima
I pomoći joj treba iz tog svima
Bez politikarenja
Trava je nagrabusila od sveg novčanog vašarenja
Da ne vrijedi ne bi bila prodavana