Tu smo na raskrscu
korak tezi od nebesa.
Ko slepi putnici
koje niko i ne ceka.
Sad se kaju majevi,
snezne zore i nemiri,
pitaju zasto smo ih
uopste budili.
Ne mogu zaspati
u toj kuci od snegova,
ni vise ljubiti
tvoje usne od pelina.
Kad kisa prestane
tu|i san ces obviti.
Na mojim zenama
neka druga ce ostati.