Došla je iz Niša,
ti si kasnila,
sela je kraj mene,
nije pitala.
Rekla je:" Nikad nećeš znati,
dok ne zaboli,
niti šta je to u tebi,
dok te ne poljubim.
Nebo je plavo,
a ti si nešto ljut,
oko nas boje, ti k'o zakon krut,
samo zažmuri, počni brojati,
već na tri, i sve ćeš mi oprostiti."
U napad, u napad, u napad,
u napad, u napad, u napad,
ti nikad nećeš znati,
dok te ne pogodi.
U napad, u napad, u napad,
u napad, u napad, u napad,
ni šta je to u tebi,
dok te ne zaboli.
Sad kažu idu bolji dani,
ja nisam bio tu,
živeo sve vreme
na jednom oblaku.
Znam da juriš k'o i pre,
nemaš vremena,
ja imam samo nju,
ja se borim,
tu, na svom oblaku.