U suton
kada prve zvezde
i prve gradske lampe sinu
kad ljubavnik sanja o dragoj, sanja
a pijanac o svom dimu
ja tiho hodam pored kuća
kojima, kojima se svetla pale
sva zla i nevolje i sumnje
najedno budu posve mane
i smeši im se u meki suton
od zapaljenih zvezda svečan
i osećam dubinu svega
i da je život širok, večan
život večan
i smeši im se u meki suton
od zapaljenih zvezda svečan
i osećam dubinu svega
i da je život
život večan