Sami smo, napokon mogu reći sve, baš sve
Tolko sam čekala da kažeš «Evo, imaš me»
Al brijem više nemamo iste ciljeve
Ja želim raspravit sve, al nisam sigurna za tebe.
Grizem se, brinem se, tko je zajebo stvar
Preuzet ću, krivnju svu da bi TI ispao car.
Pogledaj se, a kleo si se da nećeš gubiti žar
Ne misliš li da mi duguješ nešto, par riječi bar?
Gledaš me, al kao da je kroz mene
Smetam te, al takva sam, prihvati me
Pričaj sa mnom, zašto moraš otežavat sve?
Glupo se osjećam, vrijeđa me kad šutiš kraj mene
Glupo se osjećam, vrijeđa me kad šutiš kraj mene
Kažeš da trebaš vremena, a znaš da nemam ga
Hej zar smo na to spali, digni pogled, to sam ja
Ona ista kojoj si reko da te otvorila
Sad me tvoj pogled tjera da pitam se dal bi se za te borila?
Trudim se, ne plačem, al ponos lomi me
Trgni se, propada sve, a krivnja pada na tebe
Jednoga dana kad pomisliš da je moglo bit drugačije
Ja ću biti daleko u drugome filmu, koji za mene tek počinje