Postoji jedno stručno mišljenje po kom sam uvek dosadan i isti Pa sam probao već svasta: bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi U traganju za novim šlagerom Sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom Ali panika, brate, tonem poput Titanika Jer ostade mi marš, jedino još marš Za ovo ovde, za happy raju što slavi bedu u punom sjaju Ostade mi marš, ništa osim marš Pesmica jes' malo čudna, al' vremena oskudna - daj šta daš Javlja se određeni utisak da imam neke momente u stihu Ali da moje žalostivne rime negativno utiču na psihu Dobar sam, kažu, u baladama Njima bih dirnuo i onog pravog Sadama Ali u ritmu sam, hm, još nedovoljno iskusan. Jel'?! Pa da probam marš? Jednostavno marš Za ovo ovde, za sretno stado koje u mraku mekeće rado Ostade mi marš, jedino još marš Pesmica jes' malo jadna, al' vremena prikladna - daj šta daš Kazu da pesma nas je održala. I ja lično zastupam tu tezu Al' sad na primer imam tremu, imam jezu kao slepac na trapezu Ovo je rasklimana država To više bre ni Pavaroti ne održava Kamoli jadan ja. Idi, to su naivna nadanja Al' možda legne marš, možda treba marš Za ovo ovde veselo krdo što je na svome tek kad mu je tvrdo Ostade mi marš, jedino jos marš Jes' da je pesmica bedna, al' vremena vanredna - daj sta daš Pa da probam još marš, kratko - jasno marš Za ovo ovde, lenjo do srži čiji je moto "trpi i rži" Ostade mi marš, ništa, samo marš Uglavnom, što bi se reklo, al' vreme je isteklo - daj šta daš Marš ti, oca ti jebem bezobraznog