Beogradski Sindikat - Samo Jedan Zivot lyrics

Na vratima monda bleji divlja horda Tu se valja neka roba. kažu bura mnogo dobra Još od deèaèkog doba sve mora da se proba Roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda šta ga boli kurac sve dok pièi dobra zika Tu mu je ekipa, i svi po pola tripa I još par džidža-bidža da upotpuni se prièa Ekstazi ili' dop, samo nešto da se zdima Po šemu da se cima, makar bila dva tri dima Ma jebš brate sve, samo gudre da se ima Promašena suština naèina života Zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota U modi su djankoze, dileri, debili šmekeri i mangupi su postali fosili Iskljuèivo se druži samo s' onim koji duva Nema veze što je prs'o, nema veze što je nula Ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi Pod pritiskom se živi, mora neèim da se smiri Omladina zeva kad bi trebalo da stvara Preko cele noæi bleji, preko celog dana stvara Ref: imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime Kada nadješ pravi put ti se kreæI samo njime Imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime Zar da èekaš mrak da poželiš da ti sine? Jesil' sad shvatio šta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids višin' dej kud bi mi? Mislio je na onog klinca što se dimi jer se pali jer se loži znam kako znaju rime da te prime kad ih osetiš na koži ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blažin glas je blažen kad ti kaže mali možda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su važne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moraš pobeæi iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio èari hlada uspeti znaèi hteti postati i jaèi samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prièa ima mana jer jedna strana lièi kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustiš koren jer grana nosi voæe protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoæe ali znaj ti ne smeš biti taj jer uz tebe biæu opet ja zato što se loša vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada Ref Klince koje gotivim pokušavam da promenim Vojnike bez mozga na ulici da odmeni S' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim Poginem za njih da ih od gluposti odgovorim Iz sranja da ih izvadim i oèi da im otovorim Iz košmara ih probudim i grehove im otkupim Izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru Srce kao vodilja, emocije rzadiru Na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru Odupireš se pravilu, završavaš u zatvoru Fizièkom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku Nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku Ne želim da popujem, ne shvati me pogrešno Ja ne bacam kamen jer isto sam grešio Došao sam do ovde i sada sam rešio Da poštedim te onog što se meni desilo I još mnogo toga zloga koba usput što mi brdo znanja, zrnce sreæe desiti je spreèilo èini mi se sad da na putu sam dobrome Stvari meni sada izgledaju jasnije A seæam se vremena kad svet delo'vo je strašnije Svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije Vreme je dragoceno, svaki dan je kratak Problem za problemom, kao domaæi zadatak S' onim što sad znam svet gledam tvojim oèima Ne dozvoli olujama da zbrišu te sa ploènika Jer želim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napašæu prvi neprijetelje naše odgurnuæu što dalje da napravim prostor u kome æeš svakim danom da jaèaš dok ne stasaš i na svoje noge staneš pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!