Sedela je ispred kuće
Po celu noć i dan
Kosa joj je umršena
I stalno je plakala
Za svojim bednim životom
Ona nije marila
Od svih je već ostavljena
I zaboravljena
Njenu bol i suze niko
Ne primećuje
Za njenim životom
Niko i ne brine
Godine su prolazile
A ona i dalje sama
Napuštena s alkoholom
Izjeda je tama
Ispustila je flašu
I naglo ustala
Napokon je shvatila
Da je mlada da bi otišla