Odnekud donela te svetlost rana,
Starog nekoliko vekova tmine,
Očiju užarenih, mrtvih dlanova,
Željnih nedohvatne visine...
Reči se kotile u senci tvoga glasa,
Zadrhtao Haron, čamdžija grbavog stasa...
U mrtvoj reci vesla izgubio,
Vratio te natrag na leđima mrtvog talasa...
Da zalud svetu daruješ dostojanstvo,
Tražeći Čoveka izgubio si carstvo.