Gledaj me
Tvoj je osmeh kao kuća
Kuća je prijatelj na koga misliš
Ne vidim tvoje lice prijatelju
Da li znaš
Danas ti je rođendan
Nije priča bila posebna
A ni gužva preko potrebna
A zar nama sve to ne smeta
Samo jednom pomisli
Tada shvatićeš I ti
Subota
Noć je ova davno prošla
Susret je prijatelj na koga mislim
Pored nas lutke koje šetaju
Ulica prekratka za moje snove
Kiša je I onda padala
A tvoj osmeh nije vredeo
I svako pitanje je suvišno
Moja ruka govori
Kako nema više vremena
Kako ovde mozak ne vlada
Kako poziv nije prava stvar
Uvek on sve promeni
Uvek promeni
Slušaj me
Vrata nisu otvorena
Veruj mi
Zaboravi na svoje telo
Primi sad gole reči kao poklon
Vreme je samo puna čaša vode
Ja još uvek idem nasmejan
Ja I dalje sanjam isti san
Kako spremno čekam I taj dan
Da još jednom kažem ti
Da pokreti mi nisu važni
Samo tvoje reči I tvoje sjaj
Ja još jednom bih da kažem ti
Vreme brzo prolazi
Draga veruj mi