(Nensi)
Nađi me. Ispod sam
(Marčelo)
Glava je pretesan stan za strah
Kada cimer mu je bes. A da makar znaš
Odakle taj mrak, otkud teskoba...
Tvoj žderač. Uzalud tražiš ga spolja
Čovek mi priča uz čašicu noćas
Dok palimo pljugu na pljugu i očaj se
Očas ugušio dimom... otkad smo seli
On veli da ispod leži sav izvor
Da nisu pomoć tablete
Ni šrinkovi - već mesto samo za tebe
Mesto u glavi gde sagradiš hram i
U njega se sklanjaš kad san
Spusti roletne na dan. Tamo je mir
Tvoj spokoj, ali i odgovor tih
Na pitanje šta te to zapravo muči
šta struže ti kožu dok ispod nje puzi
Kaže, njegov je hram - kuća
Sa malenom baštom i ogradom od pruća
Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno
I jednom će mu reći šta tišti ga stvarno
(Nensi)
Nađi me. Ispod sam
(Marčelo)
Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno
Sa osmehom prime ga, posluže kafom
I samo ta kućica, avlija, smiraj
Teše ga, kažu da se ne sekira
Da život je divalj, al' opet - divan
Kad god sklopi oka, tamo je s njima
Ali jednoga dana, tamo je naš'o
U krilu svog pokojnog oca devojčicu s mašnom
I celog proždra ga jeza...
(Ministar)
"Zar ne znaš? To ti je ćerka."
(Marčelo)
Moj prijatelj kriknu: "Ali, ja je nemam!
Nikad je nisam ni imao! Koješta!"
"Ne, nije tako." - šapuće starac
(Ministar)
"Seti se, bio si još klinac tada
Sanja i ti. Ljubav. Nepažnja
Nećete bebu -- odluka je pala
Abortus. Raskid. Svakom svoja staza
Vreme. Zaborav. Život je takav
Al' ma kako hteo da ne gledaš nazad
Ono što je ispod uvek se vraća."
(Nensi)
Nađi me. Ispod sam
(Marčelo)
Tako je lepa, divno se smeje...
On pada na kolena, suze mu lete...
"Oprosti mi, dete... al' bili smo deca!
Zbunjeni, sami, u strahu od sveta...
Mi nismo mogli... mi nismo smeli..."
(Ministar)
"Ona to zna. Nemoj da klečiš
Njoj samo treba šta treba i tebi:
Da duše se oproste na način lepši."
(Marčelo)
...i tada mu kaza njeno ime: Dara
Dar. Odbijeni poklon iz raja
I kaza mu šta je njoj jedina želja:
Da ode u Valjevo, gde beše nekad
I pusti ružu niz reku za nju
Za zbogom. Da duša smiri se tu
I on učini tako, i otad mu je bolje
Jer mir se uselio sad ispod kože
"Pa dobro je, druže moj... drago mi, eto
Al' to je sve trip, u glavi je sve to...
Ne misliš valjda da je stvarno...?" --rekoh
Al' drug mi kaza da ima još nešto
Da dan posle toga mu svratio brat:
(Lane)
„Ej, postaću ćale! Zamisli, ja!"
(Marčelo)
„...i imaćete ćerku, i zvaćete je Dara... je l' da?"
Brat ustuknu
(Lane)
„Da... otkud znaš?"