Njih desetak radnika
Sve sama lica putnika nenamjernika
Koji traže svoj đeparac
Tak što drvom kroje stalak
Ili neki ormar čudni
Sam da je po mjeri ljudi
Namještaj po mjeri
Pa te dobro otefteri
Kupi neki sebi kroj
Meni plati, zlo mi ne broj
što tu fali još polica
Znate žurba, radnik zlica
Veli svakom ta šefica
Došla i ja radit svoje
3d majstor za intrijer kad sve zbroje
I gle čuda
Dobro ta stolarija i vrluda
Od 4 kompjutera
Jedan im ide na interneta
Jednog vozi ona teta
što im knjige veže jelda
Da bi bile za u porez
A ta tek mi dade prorez
Još si mlada
Pa si ne znaš sklada
Otkud nama sva zarada
Na pc-u number 3
Dočekuj mi mušteriju ti
Tu mu kaži sve što želi
I nacrtaj što god ga veseli
Poslije toga crtanja
Precrtaj si rukom svoja čuda
Da na moš tad do printera
Za u radionu krojna lista
Preko četvrtog kompjutera
Pa ajd reko
što ti tu neb sve to
Povezala sa par žica
Tak da sve to može van na neta
I da sve se uskladi
Jer svaki komp sa svojim šiframa im radi
A sve isti materijali
Puno gubitaka tu se tak zaustavi
I oni svi mi na to pali
Ajde radi
Sam ti skladi
Tebe smo sad dočekali
Da nam malo olakša
Tih svih naših nedaća
I žica po žica
šifrica po šifrica
Prošla u tom radu skoro su dva mjeseca
Kad ono jedno jutro
Ne budi mi čudno
Jer bijah pravo budno
Dolazi im porezna
Veli čovjek ustavna je obveza
Sad popisat šta tu ima
Da državi nije zima
Velike neplatiše
A čini se radiše
Neće da mi da
šta tu točno ne štima
Vele sam za gazdu
Dok me gladi po obrazu
I priča mi priču maznu
Kak je sve to zato dano
Dab država bila rano
Sva cestama izgrađena
Da u školi nije zima
I sve te peripetije
Ma reko dobro znam to sve
Al tu nema šefice
Doće sutra na to sve
Nazvat, dogovorit se
Ipak je za oči njene
Mada moje nisu snene
I dođe stvarno
Sve ustavno
Poveo je svog druga
Dok tu čini svoga duga
Prema svome namještenju
Popisivat sveijednu
Stvar što je imanje to
Da stolarija seb ni zlo
Ma sve imaju ohoho
I sad je vele državino
A ono zima u skladištu
Minus cener uz snježnu dekicu
Reko jeste vi men za kavicu
Dok gradite nam državicu
Da je malo toplije
Ipak svi smo ljudi tu jel de
Može, može
Pravo mi se na to nalože
I ode radit svako svoje
Nakon neka sata dva
Otiđoše iz skladišta
Do radione na drugi kraj grada
Trebalob popisat i mašine što nose tih zarada
A ja osta sama
I ni mi bilo drama
Otiđoh po te šalice
Iz kojih popili su kavice
I gle mene kravice
Naiđoh na njihove spise
Ostavili dečki tu sve
I opomena
I ovrha
I još koješta
Da ne tušim sada
Ipak to porezna je utvara
A kad ono vid belaja
Dugovanja većas im od godišnjih obrtaja
U jebote kakva graja
Al et sad se to usvaja
Biće red tražit novi raspored
Ovi su propali skup samnom kroz antarktički led
Milijun i po kuna za rasprodat nemaju
Al dat državi trebaju
No sad tek ide sljed
Jebo antartiku i njezin led
Pokupila šalice
Dočekala šefice
Reko onaj čiko
Ma šta je bilo diko
Ostavio svoj fasciklo
Uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu
Sad ćemo im lagat
To im nećmo vratit nikad
Nisam stigla ništ ni kazat
Knjigovođa me istera do mog stola nazad
I nakon sata dva
Dolazi opet onaj poreznik da upita
Jel neko našo mog fascikla
Al ja tu nisam bitna
Odma k šefici pohita
A ona mu sva predivna
Ma ne, nisam ja tu ništ vidila
Pa pas do knjigovotkinje
Njegove to su bile teniske zvjezdice
Ne pa ne
Nismo mi ništ vidjele
De poglete još malo pa sve si obiđite
Ne ne ne
Jeste vi sigurni da se još uvijek zovete kak se zovete
I čovjek gleda uokolo
A njih dvije na ljevo maltene kroz prozor
Nek ja budem ipak ta
što će kasnije da zaključa
Dok se ovaj ne posmrzava
Prekopavajući skladišta
I dođe i taj čas
Poreznik do mene ne bil našo spas
A ja stvarno ne znam krast
I ne znadoh više
Di one taj fascikli sakriše
Al rekoh njem da pričeka
I dadoh sebi toga tjeka
Ak ga nađem di sam ga ostavila
Budem mu ga sigurno i vratila
Ipak mi je škola topla
Milija od ovok šeficinog dopa
što ljudima u oči štopa
I taraaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Fascikli je nađen odma
Vraćen svome vlasniku
Države nam časniku
A ja ću na burzicu
Jer ne čuvam njenu guzicu
Dok pokradoše nam svu imovinu
Jer imaju svoju štelicu
Za 20 i neku tisućicu
Oni to tak svaku godinicu
Ipak imaju malu obrtnu granicu
I stvarno sutra na to sve
Veli meni ta šefika sade
Kak ta moja crta njima čini nesklade
Nek im vratim sve na početno stanje
Oni će radit ko i godinama ranije
Al nek sve na internetu ostane
Dodijalo im valjd vrtit pasijanse
Dok od države nam čine trule te nijanse
I nije da je stolarija bila
Oni i dalje čine toga nam sivila
A men vele da sam luzer bila i ostala
Jer ne igram timski to do kraja
No men svaki čovjek tuj za kralja
Kad me pitaš tek istinu bih dala
Jer budimo realni
Niko ni tu profitiro nego samo šefovi
I njegovi uzdanici
što su nam tu poreznici
I baš ispadoh pravo zlo
Jer me mori to sve tako
Kad se neko pravi ravan
A sav si je grbav taman
Da nas što smo radili
Potuko je da smo zli
A on što je bez poštenja
Sav je bogat i sve ima