Mrzim jutro koje me budi, a meni se ne ustaje.
Noc zna da bude jako kratka, u jednom trenu prodje sve.
A tek sto si usla u moj san, za malo da te dodirnem.
Kada je jutro pokvarilo sve, zato necu da ustajem.
Napolju lije kao iz kabla,ne misli da prestane.
A ja lezim polu budan u glavi mi nevreme.
Ponekad mrzim samog sebe zasto sam dozvolio.
Da jednostavno odes od mene a strasno sam te voleo.
Sve su noci iste od kada nisi tu, sanjam isti san dok jutra ne svanu.
Sve su noci iste i sve se ponavlja, oci polako klonu a srce ne spava.
Nemam hrabrost da ti priznam koliko mi nedostajes.
Barem te imam u svom snu, gde do jutra ostajes.
Kisa i dalje dosadno pada , umiva gradske krovove.
A ja se nadam mozda se vratis kada ova kisa prestane.
Sve su noci iste...