Jednog dana jutro osvanulo,
U Pekingu, zabranjenom gradu.
Probudi se care cele Kine,
Pak on zove svoje konkubine:
“Konkubine, bjele golubice,
Čudan sanak noćas sam usnio.
U njem videh zmaja nebeskoga,
Što pustoši uzduž i popreko,
Pak on dođe i do same Kine.
Al’ ne uspe on spaliti Kinu;
Naiđoše tri siva sokola,
Pak skinuše zmaja sa nebesa,
Pak mu Äarne oci iskljucaÅ¡e,
Baciše ga u zelenu travu.
Ja sam ratnik, o snovima ne znam;
MoÅ¡te li mi ovo protumaÄit?â€
Na to reÄe jedna konkubina:
“Gospodaru, care cele Kine,
Što ti vide, to će se i zbiti;
Zmajevi će nam zemlju napasti,
Al će doći tri dobra junaka
I otići u lov na zmajeve.
Gospodaru, care cele Kine,
Evo Å¡ta ti sada savetujem:
Ti pozovi slavnoga Gileta,
Najveći je junak cele Kine,
Pak mu reci nek sobom povede
Jošte i dva svoja pobratima,
Jer taj ko se s Giletom bratimi,
Sigurno je junak od megdanaâ€.
Posluša je care cele Kine,
Pak on piše knjigu za Gileta:
“Gile, brate, kineski heroju,
Teški su nas oblaci nadvili:
Zmajevi nam u zemlju dolaze,
Pa je hoće sa zemljom sravniti.
No ti dođi ovde iz Hong Konga,
I povedi do dva pobratima,
Da možete satrti zmajeveâ€.
Car kineski poruku završi,
Pak je posla da stigne Giletu.
Prođoše do dva meseca dana,
Od Gileta odgovora nema.
No kad poÄe treći mesec dana,
Pak da vidiÅ¡ Äudo na kapiji:
Nailaze tri dobra junaka,
Sva u svili kadifi i zlatu.
Imena im Å¡irom sveta znana:
Iz Hong Konga, tajni agent Gile,
Sa Samoe, slavni doktor Gonzo,
Iz Srbije, Jovanović Čedo.
Ujahaše u grad zabranjeni,
Pak će Gile caru kineskome:
“Gospodaru, care cele Kine,
Stigosmo da lovimo zmajeveâ€.
A kineski car mu odgovara:
“U pravi Äas vi ste doÅ¡li, braćo,
No hajde se prvo okrepite,
pak krenite u lov na zmajeveâ€.
I priredi care gozbu slavnu,
Na njoj je do dvadeset Å¡est jela.
Posle toga junaci pospaše,
U Pekingu, zabranjenom gradu.
Kad sutradan pjevci zapjevaše,
Izađoše iz Pekinga grada,
Pak krenuše u lov na zmajeve.
Mesec dana tražiše zmajeve,
U Å angaju i u SeÄuanu.
Nađoše ih u Sijanu gradu,
Kako pale polja pirinÄana.
Povika im tada agent Gile:
“Jepte mene, majku li vam jebemâ€.
Zmajevi se na to razbešnješe,
Pak htedoše ubiti Gileta.
No da vidiÅ¡ Äuda velikoga:
Gonzo vadi tešku topuzinu,
ÄŒeda vadi kopje ubojito,
Gile vadi sablju dimiskiju,
Pak poÄeÅ¡e loviti zmajeve.
Malo tuku, malo ih seckaju.
Zmajevi se silno uplašiše,
Jer videše đe će izginuti,
Pak preklinju slavnoga Gileta:
“Pomiluj nas, pobratime Gile,
Pusti nas da odemo iz Kine,
Nikada se nećemo vratitiâ€.
Ali Gile ne hte ni da Äuje,
Pak on pobi trideset zmajeva,
I njegovi pobratimi s njime.
Vratiše se u Peking grad carski.
Car im se veoma obradova,
Pak im dade tri tovara blaga.
Obradovaše se oni jako,
Pak odoše u prvu mehanu
I poÄeÅ¡e se bosti u venu.
Potrošiše tri tovara blaga,
Sve na drogu, jer su narkomani.