Ona dolazi iz provincije,
Gde crne kiše nikad ne prestaju,
Sa sobom nosi samo ožiljke
Što je sećaju i upozoravaju
Da se nikada više ne ponovi
Zauvek druga, zauvek poslednja
I u kući i na ulici
Nikad nikom nije bila potrebna
Samoća stvara zidove
Duboko ispod lobanje
Samoća može sve da ubije
Samoća, to je život njen
Ona sanja livade zelene
Divlji vetar i modre oblake
I sva ta mesta gde ne dopiru
Vaša laž i vaše razlike
I odvno niko ne poznaje
I samo tone u more ništavila
Jer ne želi da se odmori
Trulog stida i dokazivanja
Samoća stvara zidove
Duboko ispod lobanje
Samoća može sve da ubije
Samoća, to je život njen
Dan, budi se dan
Jutro razbija san
Vaš bezbrižan san
Ja sam sama
Ne treba kriti, zaista
Ne želim nikakav sjaj
Ja nisam lutka
Koja šminkom sebe sakriva
Dok sluša razuman glas
Beži i plaši se vas
Što crnim prljate
Baš sve što duga oboji
Za nas sada nestaće sve
I ti, preskočićeš zid
Dok tražiš žrtvu
Srešćeš mene kako krvarim
Zaboravi da postojim
Zaboravi kao i svi do sad
Zaboravi, ja nikom ne značim
Samo želim biti slobodna
Slobodna!