Beogradski Sindikat - Zalazak Treceg Sunca lyrics

Zalazak trećeg sunca, nepodnošljiva vrelina Brujanje mašina, skuèena metalna kabina Moj svet je praznina samo kamen i prašina I pokoje seæanje, odblesci davnina Obronci planina, šume, kristalna jezera Moje novo okruženje razara atmosfera Histerije, ludila, raspada sistema Zemlju napadaju bolesti, pošast ko himera Konaèna dilema: preživeti il' stati Razmatram situacije koje uslediæe zatim Bespoštedna borba il' spokoj u raki Zlos*utna izmaglica veæ danima me prati Ali šta su ovde dani kad vreme je stalo I ono malo preživelih je posrnulo i palo Egzistencije sramne dotukle ih rane Porok im je vodilja na putevima tame Tela zagadjuju otrovom, svi navuèeni su mahom Obrazac ponašanja koji uslovljen je strahom Alarm detektora kretanja, poznat odraz na viziru Nakaze su tu! neæe otiæi u miru šaljem izvidjaèku sondu da preleti mraènu hordu Obaveštavam toranj da spreme se za borbu I molim se bogu, mada sumnjam u njega Za pokolj ili trijumf da se okonèa ova beda Primam signal iz sonde, neverovatni podaci O neprijatelja snazi. ako postoje junaci Nisam jedan od njih. maksimalnom brzinom Letim ka bazi, sve do sudara s dinom Situacija bez izlaza, nemam vremena da mislim Kontrolu nad delom mi preuzima instinkt Koji sumanutim trkom vodi me put otvora U magmatskoj steni. gori pogonska komora! Ostavljam za sobom zvuk eksplozije prodoran Gubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan Bolno trljam potiljak, koliko bio sam bez svesti? U mraku tražim izvor piska, postaje sve cešæi I ko zvuk aparata kad bolesni bledi Neprekidan, glasnik kraja koji sledi Svetlost ... ispunjava celu odaju Bljesak zaslepljuje oèi, zenice se skupljaju Polako postajem svestan oblika ovog mesta Savršen tetraedar, u centru podnožja pijedestal Oko opisan krug meni starnim simbolima Piktografsko pismo, sigurno staro je eonima Kako sam dospeo ovamo? šta je ovo mesto? Nigde ne vidim otvor!? odakle dopire svetlo? Preispitujem se dok proucavam mural Na jednom od zidova, opisuje ritual Ako ga dobro tumaèim ovo je neka vrsta hrama Sveštenici formiraju krug oko piktograma Na postolju stoji deèak koji zrakom iz oèiju U zidu otvara prolaz u drugu prostoriju U koju ulazi naoružan odatle crtež se raèva U prikaz moænog božanstva i leš mrtvog deèaka Obred prosveæenja? test za mlade ratnike? Il nešto sasvim treæe? al prostorija sa slike Je možda moja jedina veza sa površinom Tom se mišlju smirujem dok okružen tišinom Koraèam ka središtu jednakostraniènog trougla Penjem se na postolje napetih èula U isèekivanju èuda. stiže istog sekunda Telo prožima sila, iz oènih duplji svetlost kulja Ništa ne mora biti ko što nekad je bilo. spoznaja je blizu, budi spreman za epilog, kad se vizija silnog otelotvori kroz život

Taj trenutak pamtiæu ostatak moga veka Kao nepregledno belilo planete veènog leda Kao oseæaj spokojstva, miline, svetla Skidam kacigu, trljam oèi, netremice gledam Opèinjen, sa osmehom i pogledom deèaka Zaštiæen i spokojan u okrilju oblaka I nema više ograda ni traga ljudske ruke Ko da nevreme je iza mene, ispred mirne luke I tako sreæan ali neoprezan na tren sklopih oèi I nestadoh ko kapljica na užarenoj ploèi I kao maèem po stomaku tada preseèe me hladna s*utnja kao munja grom iz tmurna neba hada Ispred mene par prilika izlaze iz otvora I prekri me crni oblak poput pogrebnog pokrova Ternutak tišine i napetosti kranje Bljesak laserskog pištolja, u levu ruku sam ranjen Ja se prenuh u sekundi sav zaprepašæen od straha Uz talas hladne vode ko kad podigne se brana I tada jasno kao dan shvatih šta mi se sprema Okom tražim zaklon ali zaklona nema Više refleksno no svesno brzo bacih se u stranu Punim oba pištolja vraæam kacigu na glavu Gledam suviše ih ima. bacam bombu neutrona Ekspolozija razbija formaciju kordona Zujanje fejzera, miris sprženog mesa Ne znam stvarno šta da radim kada ne znam ni gde sam U prostoriji sam ja, ispred nepregledna masa Dok nasumice pucam oni padaju bez glasa Ja se okreæem ka izlazu al da izadem ne mogu Oštar bol padam (padam, padam)... pogodjen u nogu Da se predam? ipak ne dam život suviše je vredan Grabim pištolj pucam, pucam. pao je još jedan I oseæaj besa dok gledam grozne nemani Ma, nek ide život! dodjite, sad potpuno sam spreman! i Na interfejs vizira pada odsjaj svetlosti Uz kapljice krvi... Novi odred spodoba se zaleæe obrušava Ja kosim kao furija, ni korak ne ustruèavam Davno sam obuèavam, sad sve mi se vraæa Likvidacija pogledom kao oštricom maèa Sada vladam situacijom, levitiram, manevrišem Snagom svoga uma zveri dezintegrišem Mogu da se skoncentrišem, tehnikom baratam Razlog njihovog dolaska napokon shvatam Zamahujem rukama, pokreæem vetar Usmeravam kristale i formiram spektar Jedinstvo svih energija isijavam kroz etar Poistoveæujem se sa sredinom, kameleon Prestajem da budem... sijam kao freon! Kreæem ka površini iz ovog pakla. izleæem uz gejzir peska krvi i stakla Lebdim nad pustinjom do grupacije dina Upirem prst ka njima iz zemlje raste planina Pod njom izviru reke, duž obala rastu šume Postajem natprirodna sila, prisutan za uvek U svemiru i u svesti potomaka Svetu knjigu pišu na osnovu odlomaka Mog života, trijumfa nad nakazama sotone Dalekih kolonija hramove krase moje ikone