Malo cemo morati ipak drugacije... Od sranja se ne bezi (bezi, brze, bezi) (bezi zebr brzo),
i sve sto imas resi (ajde resi to) (ajmo, sada resi),
Ako ne mozes sam i ako nije tvoj dan, s nekim se povezi [Ogi]
Nego, bas pre neki dan, po kraju nesto setao
tu, dole, kod mene na uglu, iz dosade zablejao
Sunce bilo jako, ja iskljucio se, zverao
dobaciv'o gospodjama, znam da nisam trebao
Kad, digla se prasina, kola staju ispred mene
**** mi ulazi pod rucnu, ne zna normalno da skrene
Upadam kroz siber, sta je, jel te neko juri
kaze, vec 3 sata ispred gajbe stoje mu panduri.
Pa sta je bilo, sta si zasr'o, sta si sad poludeo?
Ma de znam, jesi normalan, evo, sad sam se probudio!
Cekaj, dobro, cekaj, stani, cekaj, sve cemo da sredimo
nismo indijanci, tu, od murije da bezimo
Nego, samo lagano, bez ikakve panike
do keve Jevrosime, idemo do njihove stanice
Da popricamo s njima kada ne nose utoke
imam neke ljude tamo, duguju mi usluge Ref. [Blaza]
Evo, ovako da vam priznam, nekad mislim da sve znam
da sam iznad svega namazan, i da bas sve mogu sam
Al' onda dodje onaj dan, kad sam leg'o mrtav umoran
pa sam celo jutro bunovan, a i grad je nesto sumoran
Samo pakujem probleme, sve se svalilo na mene
ajd' sto od ruke mi ne ide, nego sto nishta ni da krene
Onda, ja dok tako lutam krajem zaglavim na teren
sednem, posle pola cuke uhvatim sebe da se smejem
Ista, izguljena klupa, ista iz detinjstva grupa
isto ljuta, isto luda, mi smo isto, trista cuda
I puno truda trebace, al' bar nisam vise smoren
i ovaj ruzni dan, sad je za akciju k'o stvoren Ref. [Dare]
Znas ona jutra kad se probudis prazan?
Prazan kao flase od sinoc sto se vuku po podu
Prazan ti je i krevet, nema je da te povuce nazad
pa samo sedish prazne glave dok obaveze zovu
I onda prodje ceo dan, a da ne znas gde je otisao
i dodje onaj momenat kada neizvrs te uhvati
Kada umoran si, spava ti se, a ne mozes da dozvolis
da ne izadjes negde, samo malo svest da pomutis
Pa pozoves ekipu, da vidis gde je ko
sta se radi, gde se kriju, el mozda ima neka akcija?
Da posle dana punog cimanja i bezvoljnog tinjanja
barem neki osmeh uhvatis, makar ga lovio do svitanja.
I uvek nadje se neko, a da nije bilo ko
da se pridruzi za stolom, da podeli taj plen sa tobom
Da od sranja svih mogucih i od stanja u koja se dovodis
izvuces taman toliko da barem sutra jutro ispunis. Ref.