E
Da odvojim od kukolja ito, ja biæu nam sito i da dodam pritom ko razmilja plitko biæe mleven sitno
Ja sa jo par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja neshvaæena grupa nesudjeno luta trai ta? ko to zna? valjda ono to je sreæa sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu ivota to je neprestana potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko to sada zla zlatna arena i sjajna preèica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne mogadoh preæi noseæi na pleæi teret znanja krhkoga to od najviih vrhova je veæi vièem stani skreæi ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je strani veæ i dani su mu odbrojani shvatam teim putu teem zato ja ne mogu tuda ja moram preko brda!
U trku sam se naao obavijen maglom kako bez cilja lutam veènosti dostojan trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli izdanak stvorih zavet istini poloih i zatim u nepoznato zaronih braæa mi po postanku koje vremenom poèeh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno pravca drimo se note ipak nejaki ne mogae se izboriti sa silinom od nepoznatog straha poljuljana misao to obasja im laki put uze maha zaslepljeni sreæe prividom u zamke èeljusti uetae prevareni eljom im nametnutom u veènosti tminu zalutae sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu nazirem obrise uzvienja ka èijem vrhu put me alje
Pola puta iza sebe, ispred neobièna gora les
Kroz redove se iri vest: vreme je za poslednji test
Gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak
Da nastavi sagu.teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu
Koji ostavlja za sobom.vaga preliva
Kap po kap delu dobrom, celiva
Svaku ranu steèenu borbom
Sada korak postao je bri, put postao je dui
Razum koji skrene veèno ostaje da krui
U samoæi, beznadeno traeæi svoje mesto moæi
Dugo sam po bespuæu tragao dok nisam naao drevno brdo iskuenja to ga èine i blato i zlato i na vrhu mudrosti plato
Dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo èvrsto zajedno oslonac jedan drugom
Prljavtinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer potiteni zaostatkom da bre premoste litice koraèae od ivice do ivice sa zlatom a blieæi se visini ono dobija na èistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka
Otvaram oèi pa ja sam veæ na mestu moæi meditacija put sa koga mnogi neæe doæi na poèetak nas vraæa misao opstala u vremenu postala je jaèa izgubljen u snu izgubljen na javi duh odlutalih traeæi put pravi jasno za kajanje je kasno nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreæa ovde smo veèno
Beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled see mnotvo onih koji mestu moæi tee podlee u zlatne mree upleteni zbog greke pokuaj da bee sve vie nit stee iscrpljeni ostaju da lee...
Drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire oseæaj nesklada telom previre zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u odbrani su rupe nemoguæe borbe ne vidim tragove osvrt mestu moæi tamo slike pomame otricom neèiste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada od jednog puta postala su dva neoèekivana izdaja
I pre borbe poèetka moja nazire se pobeda ali èemu to kad ne umanjuje gubitak sjaja ovog mesta suvie je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu snagu usmeravam kuda njihove elje vode gde pod naglim teretom snage i izgubljenog zajednitva rue se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani razilazi se praina iz nje izbija svetlost sreæan sam jer shvatam obnovljenu svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto
Otvaram oèi pa ja sam veæ na mestu moæi sekund ili stoleæa ja naputam meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike prolosti ili buduænosti bejahu boravim u pitanju da reim ovu zagonetku nejasnu ponovo se koncetriem i zaranjam u nju