Abdulah Sidran - Brauning 7,65. Vježba gažanja. Drhti Gavrilova ruka. lyrics

Bože, pa još nisam spreman! Toliko sam vježbao dušu, a evo: sav drhtim. Sav drhtim, a znam: ubiću. Koliko još samo hitaca probnih, prije onog što slediće bubnu opnu svijeta? Stablo predamnom: frca iverje i miris se smole širi uokolo. Cvili zguljena kora hrasta, što dah mu i smrt na čelu ćutim, dok ruka odskače uvis. Treba duboko udahnuti vazduh. Čeljusti me bole, i trnu, toliko već dugo stisnute vilice držim. Odjekuje šuma topčiderska, prazni se šaržer, i jednako prazni mi se duša. Čemu se ovo učim? I bez mene, jednako trajao bi svijet, i druga se ruka dizala, istu ispunjujuć svrhu. - Treba pucati, ne misliti ni o čemu. Ponovo, nek ulazi metak u hrastovo tijelo, ko u matericu! Kušah li, Bože, išta od svijeta? Toliko sam gladan, i tako sit u istom času. Tako odlučan i tako slomljen. Bolesna je ovo žudnja, ali mrtav, znam, pucaću od zdravlja. Sad moram biti miran: trajaće kratko, ko vađenje zuba. Potom, sve će mi biti svejedno, jer drukčije biće sve u stropoštanom svijetu... Sa stabala, u strahu, prhnule su ptice. Cjelivam vrelu cijev revolvera i evo miran sam sasvim. Samo mi se plače. Silno mi se plače.